Moravian elegy & Joel Cooper-origami

Гледај висока птица горама врхове мами.
Окружена неким вечито будним сјајем зру брда уоколо.
Дан ће да ме заборави, тајно довршена у себи кажи се.
Када прелазим из једне тишине у другу
под велику сенку сунца
је ли то дрвеће на твојим обалама
окоштали млаз горкога сока, 
водоскоци који се буде изван мога сна?
Дуж тебе каснимо дуж тебе смо издани,
дуж тебе у нашем одласку рату оморике
проказане ваздухом колебљивих ждралова.
То доле је ли мржња? Или ја који својим пореклом
учествујем у свим призорима?
Ах, каква ужасна светлост
пробуђена први пут над склопљеним очима.
Ето то је оно што се назива
песником: бити лицем у лице свету
преко пута пустиње и неке звезде наопаке
и видети све где други виде само ноћ.
Везо фина између пепела ока и камена
чаролије не препирем се
са сличностима, ал један је вај,
и нема друге смрти осим смрти.
То свемири се зачињавају у мојој несвести
у раскораку чији је одјек ово видело
са измишљеним временом и сунцем
пола у земљи пола на небу.
О песници свуда и увек
окренути лицем према привиду
са звездом уместо ишчупаног срца пред непојатним,
када је пред нама само један дан, непомешан,
као цвет који се у сну нашем буди. 
                                                            Branko Miljkovic


Moravian elegy

Watch the high  birds attracts peaks of the mountains

Surrounded by some eternally watchful glow ripe hills around.
Day will forget me, the secret; complete in itself can tell.
When I'm passing from one silence to another
under the great shadow of the sun
Is it the trees on your shores 
ossified jet bitter juice;
fountains wake up outside of my sleep?
All along you,we are late,we are sellout
All along you in our going to the spruce war 
portrayed airborne volatile cranes.
Down there;Is it the  hatred ? 
Or me and mine origin
participate in all the scenes?
Ah, what a terrible light
awakened for the first time over the folded eyes.
So this is what is called 
poet: being face to face world 
across the desert and some upside-down  star
and see where all others see only by night.
Fine bond between ashes of  the eye and stones
Spells! I  do not dispute
 with similarities, but one wye
,and no other death than death.
These universes are seasoned in my unconsciousness
in discrepancy which is an echo of this imaging,
with imaginary time and the sun
half of the country half the sky.
The poets everywhere and always
facing the illusion
with  Star instead pulled up heart in front of the unseen,
when in front of us just one day,immiscible,
as a flower that wake up in our dream.
                                                      Branko Miljkovic