Katarina Kiković Jović

valcer

Tražiš me po požutelim knjigama
kopaš po tudjim pesmama
po legendama po mitovim
muzama u oči zaviruješ
Ima li me tražiš me.

Tražiš po pustinjama
šarenim trgovima
miris moj po crnim kosama
bordo usne po snegovima.
Ima li me tražiš me.

I umornim mačem
Bodeš još piramide
nadajući se mom blagu
u nekoj skrivenoj odaji.
Bodeš po davno poharanim prostorijama
gde samo mumijama tudjih
ljubavi mačevi se klanjaju.
Ima li me tražiš me.


Rođen si na vreme za mene
U trenu pevanja moje prve pesme
i hram sam tvoj ovdašni
pre tebe stvoren samo za tebe
i ne podnose se žrtve
osim straha od
izmišljenog prokletstva.
Našao si me.

Zato ne boj se pred lažne bojeve
Ja to uradih već za oboje
Ne boj se uopšte
Jer već time obojih sebe i za tebe

Tu sam nađena
samo me oslušni.
Muzika mlečnog puta u zanosu valcera.
kraj vremena držiim
samo još dlan na dlan
znak na znak
i krećemo u krug.

Veži me za sebe čvrsto
odmotaćemo klupko
i njime se obmotati
vrteći se po kristalnoj dvorani.

Tu sam
oslušni me samo
i uđi u mene kao u muziku
kao u mlečni put prepušten zanosu valcera

Prezent

Uvek prošlost
prezentujem u danas
Uvek budućnost
prezentujem u danas


Danas
hoću da
ta dva danas
prezentujem u uvek.


Uvek hoću da prezentujem danas.

KULA OD KARATA

ODMAZDA EVO JE


TVOJA


ČETIRI POTPORNA ZIDA




JEDAN NA DRUGI


NASLONJENA




NA ČETIRI NOGE


NASANJANA




SUZOM


KVRLJU


ZNOJEM


NAŠIM SLEPLJENA




GLAVE ODRUBLJENE




GLAVE SLAMOM NAPUNJENE




/DA CRVi NE GAMIŽU/




TEMENOM U POLJA




LICEM SPOLJA




GLEDAMO TE




ISKRIVLJENIM OSMEHOM




ZADNJIM




TIK PRED SMAKNUĆE




KEZOM MOLEĆIVIM I JADNIM


TEBE


JUNAČE HLADNOG


MAČA


TEBE


JUNAČE VRELOG DAHA


TEBE


NEIMARA NEMOG SRCA


GLASNE RUKE




KAKO KAŽEŠ


I DIVIŠ SE


"MOJ SPOMENIK KULTURE".
....


GLEDAMO TE


OČIMA UGAŠENIM


DUŠAMA IZBODENIM
...


A JA


OČJOM JAMOM PRAZNOM,


SLUTIM


I SMEŠNA MI JE


TVOJA KULA


ČETIRI ZIDA POTPORANA


JEDAN NA DRUGI NASLONJENA


NA ČETIRI NOGE NASANJANA


I ČUJEM


KAKO SE KLIMA




I ŽAO MI JE SAMO


GLAVA


NE SAHRANJENIH


U KULU SAZIDANIH


BEZ PIJETETA


I


PRVI PUT
DAH SVOJ PITAM


DA LI


REČENO JE DA


KRVNIKU SE RUKE LJUBE


I ODGOVOR SVOJ STIDIM


VRELIM DAHOM.

KAP PO KAP

Otežana
nemojim odrazima
snagom moje vedje
moga srca snagom


polako kap po kap
u mlaz drugima na iskap
stisnem
da krene iz mene


kap po kap


i kreće iz mene


kap po kap


hrabrost pa strah
blagost pa plah
čednost pa greh
očaj pa smeh


kap po kap


dok ne
istisnem sve
presušim sve
i prazninom zagušim se
i nanovo otvorim se
i pogledom napojim
u mirnom i čistom


izvoru sebe


kap po kap

ale pale

Šta da vam kažem
a da vas ne lažem
nisam neka marka
što po priči šarka
iz kuće tek prigvirim
u nju da zavirim
dosadu da skratim
pa se kući vratim
ale u toj priči
neke sa šest glava
strave ale nisu šale
ali vreba jedna plava
bestraga joj lepa glava
ala bi da dune
ala bi da vatru sune
ala je se bojim
od straha ne stojim
ali moja usta veća
pratila me uvek sreća
pa bi da joj zinem
pa bi da joj glavu skinem
ali neću da je gutnem
samo malo da je ljutnem
u miša se premetam
u uvo joj ušetam
brčićima boc boc
pa za nosić onda gloc
kada nema nosa
ala je ko bosa
gde će u boj ala
bosa i bez nosa
za u priču više nije
od ala se drugih krije
eno još na panju sedi
i u moju kuću gledi
sve se nada jedne noći
da ću opet u boj doći
glavu da mi skrati
da mi za nos vrati
ali ala neće moći
miša malog da doskoči
ovaj mišić ima dara
sad je mala bubamara
buba maro let let
pa u beli idi svet
šta će tebi ale pale
što zbog nosa svoga žale
ti na cvetić hop
dosta ti je ove priče
sve jedna na drugeu liče
dosadna ta ova ala
bestraga joj lepa glava
hoću ja iz priče
u svet pa u kuću
u postelju vruću
tu je priča prava
u kojoj se spava.
pravo da vam kažem
više da ne lažem.


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Katarina Kiković Jović